Privremeni boravak u Srbiji preko firme (Viza D)

Početna → Blog → Privremeni boravak u Srbiji preko firme\

Ažurirano: 21. septembar 2026. · Autor: Kristijan Stoiljković, advokat · Sledeća revizija: januar 2027.

Strani državljanin može osnovati firmu u Srbiji i pre nego što dobije privremeni boravak. Ako zatim želi da preko te firme živi i radi u Srbiji, samozapošljavanje može biti odgovarajući pravni osnov za dobijanje jedinstvene dozvole.

Važno je, međutim, da samo osnivanje firme ne daje automatski pravo na boravak. Registracija društva i regulisanje boravka jesu povezani, ali se vode kao odvojeni postupci.

Ovaj vodič prati postupak praktičnim redosledom: izbor poslovne forme, registracija firme, provera da li je potrebna Viza D, otvaranje računa i druge postregistracione obaveze, a zatim podnošenje zahteva za jedinstvenu dozvolu.

Ukratko: privremeni boravak u Srbiji preko firme

• Stranac može osnovati i biti vlasnik firme u Srbiji pre dobijanja privremenog boravka.
• Za osnivača koji će raditi preko sopstvenog biznisa, relevantan osnov je najčešće samozapošljavanje.
• Jedinstvena dozvola objedinjuje privremeni boravak i pravo na rad za osnove na koje se ovaj režim primenjuje, uključujući samozapošljavanje.
• Državljanima zemalja za koje postoji vizni režim po pravilu je potrebna Viza D pre podnošenja zahteva za jedinstvenu dozvolu.
• Registracija firme često se može sprovesti preko advokata, dok banka i biometrija mogu zahtevati lično prisustvo.
• Kompletan postupak traje duže od zakonskog roka od 15 dana za odlučivanje o potpunom zahtevu za jedinstvenu dozvolu, jer mu prethodi više posebnih faza.

Može li vlasnik firme dobiti privremeni boravak u Srbiji?

Može, ako su ispunjeni zakonski uslovi za samozapošljavanje i boravak. Srbija nema jednostavan model „osnuj firmu i automatski dobijaš boravak“. Pravni odnos je precizniji: strani osnivač može koristiti stvarno poslovanje u Srbiji kao osnov za samozapošljavanje i dobijanje prava na boravak i rad.

Zvanični portal Welcome to Serbia prepoznaje obavljanje poslovne aktivnosti kao osnov za boravak. Tačan imigracioni put zavisi od državljanstva, putne isprave, viznog statusa, poslovne forme i uloge osnivača u društvu.

Ako je vaš glavni cilj osnivanje firme u Srbiji, pogledajte naš blog o osnivanju firme u Srbiji. Strani osnivači kojima je potrebna šira podrška u vezi sa preseljenjem mogu pogledati i naše pravne usluge za strance u Srbiji.

Ključna napomena: osnivanje firme može stvoriti pravni osnov za boravak, ali nadležni organ u posebnom postupku procenjuje da li podnosilac ispunjava uslove za privremeni boravak i rad.

Privremeni boravak i rad u Srbiji: šta je jedinstvena dozvola?

Jedinstvena dozvola za privremeni boravak i rad objedinjuje zakonit privremeni boravak i pravo na rad za osnove na koje se primenjuje ovaj režim. U svakodnevnom govoru često se koriste izrazi poput „boravišna dozvola“ ili „radna viza“, ali je kod samozapošljavanja pravno relevantna upravo jedinstvena dozvola.

Od 1. februara 2024. stari model, po kome se najpre odobravao privremeni boravak, a zatim pribavljala posebna radna dozvola, više se ne primenjuje na slučajeve samozapošljavanja obuhvaćene jedinstvenom dozvolom. Zahtev se podnosi elektronski preko Portala za strance.

Pravni okvir čine Zakon o strancima, Pravilnik o jedinstvenoj dozvoli i Zakon o zapošljavanju stranaca. Jedinstvena dozvola može se izdati na period do tri godine, u zavisnosti od osnova i okolnosti konkretnog slučaja. Zakonski rok za odlučivanje o potpunom zahtevu je 15 dana.

Viza D, Viza C i državljani kojima viza nije potrebna

Viza D nije potrebna samo zato što želite da budete vlasnik firme u Srbiji. Vizni režim postaje važan kada nameravate da dođete u Srbiju radi dužeg boravka i rada.

Ako se na vaše državljanstvo primenjuje vizni režim Republike Srbije, zvanična pravila o jedinstvenoj dozvoli po pravilu zahtevaju Vizu D po osnovu zapošljavanja ili samozapošljavanja pre podnošenja zahteva za jedinstvenu dozvolu. Viza D je viza za duži boravak i izdaje se za period od 90 do 180 dana. Vizno oslobođeni državljani uglavnom nemaju ovaj prethodni korak.

Viza C i Viza D: u čemu je razlika?

Viza C je viza za kratkotrajni boravak i po pravilu omogućava boravak do 90 dana u okviru perioda od 180 dana, za turističke, poslovne i slične kratkoročne svrhe. Po pravilu, nije viza preko koje se reguliše privremeni boravak po osnovu samozapošljavanja.

Viza D, nasuprot tome, namenjena je dužem boravku i zakonom priznatim osnovima kao što su zapošljavanje, samozapošljavanje, školovanje ili spajanje porodice. Za vizno obaveznog osnivača koji planira da živi i radi u Srbiji preko sopstvene firme, relevantna je upravo Viza D. Ministarstvo spoljnih poslova objavljuje aktuelne informacije o viznom režimu Srbije.

Ako već imate boravak u državi EU ili Šengena: takav status u određenim slučajevima može olakšati kratkoročni ulazak u Srbiju, ali ne ukida automatski obavezu pribavljanja Vize D za put koji vodi ka boravku i radu. Potrebno je analizirati vaše državljanstvo, pasoš ili drugu putnu ispravu i status koji već imate.

Državljanstvo je važno: ne treba pretpostaviti da će pravila koja su važila za drugog klijenta važiti i za vas. Zahtevi za Vizu D, legalizaciju dokumenata i praksa diplomatsko-konzularnih predstavništava mogu se razlikovati u zavisnosti od državljanstva i putne isprave.

Niste sigurni da li vam je potrebna Viza D?

Pošaljite nam podatke o državljanstvu, trenutnoj državi boravka, putnoj ispravi i planiranoj delatnosti. Možemo odrediti odgovarajući korporativni i imigracioni put pre nego što započnete postupak.

Proverite koji je postupak odgovarajući za vas →

Kako osnovati firmu u Srbiji i regulisati privremeni boravak: korak po korak

Korak 1 — Proverite vizni režim i izaberite poslovnu formu

Pre podnošenja bilo kakve prijave potrebno je proveriti da li će biti potrebna Viza D i odlučiti da li će poslovanje u Srbiji biti organizovano kao društvo sa ograničenom odgovornošću ili u drugoj dostupnoj formi. Registrovana delatnost, vlasnička struktura i vaša uloga u poslovanju treba da budu usklađene sa kasnijim zahtevom za boravak.

Korak 2 — Registrujte firmu u Srbiji

Strani državljanin ne mora prethodno imati privremeni boravak u Srbiji da bi osnovao firmu. Registraciona prijava za osnivanje privrednog društva podnosi se elektronski Agenciji za privredne registre (APR). Uputstvo APR-a potvrđuje da prijavu može podneti osnivač ili ovlašćeno lice.

U velikom broju slučajeva strani osnivač može ovlastiti advokata u Srbiji da pripremi korporativnu dokumentaciju i podnese elektronsku registracionu prijavu na osnovu odgovarajućeg punomoćja. Za detaljniji pregled dokumentacije, APR postupka, sedišta, delatnosti i obaveza nakon registracije pogledajte naš vodič kako osnovati DOO u Srbiji — korak po korak.

Korak 3 — Pribavite Vizu D ako se na vas primenjuje vizni režim

Ako vam je za ulazak i duži boravak u Srbiji potrebna viza, srpska firma će po pravilu već morati da bude osnovana, jer dokumentacija društva služi kao dokaz osnova samozapošljavanja. Zvanično uputstvo za Vizu D po osnovu zapošljavanja navodi dokumenta koja se tipično traže za samozapošljavanje, uključujući važeći pasoš, fotografiju, dokaz o uplati propisane takse, pozivnu dokumentaciju, dokaz o registraciji firme u Srbiji, punomoćje kada je relevantno i dokaz koji se odnosi na planiranu adresu stanovanja. U zavisnosti od slučaja mogu biti traženi i dodatni dokumenti.

Korak 4 — Završite bankarske i druge praktične korake nakon osnivanja

Sama registracija firme nije kraj postupka. Da bi društvo moglo normalno da posluje, obično je potrebno otvoriti poslovni račun, angažovati knjigovođu i završiti druge postregistracione obaveze.

Otvaranje bankovnog računa često je najosetljiviji praktični korak za strane osnivače. Banke u Srbiji sprovode sopstvenu AML/KYC proveru i mogu tražiti detaljne informacije o poslovanju.

U praksi banka može proveravati, između ostalog:

• osnivača i stvarnog vlasnika društva;
• vlasničku strukturu;
• poreklo i namenu sredstava;
• planiranu delatnost i očekivani promet;
• ključne poslovne partnere; i
• države sa kojima će društvo poslovati.

Zahtevi se razlikuju od banke do banke, a strani osnivač ili direktor može morati lično da prisustvuje postupku. Važno je imati u vidu da ni advokat ni servis za osnivanje firme ne mogu garantovati da će određena banka otvoriti račun.

Korak 5 — Elektronski podnesite zahtev za jedinstvenu dozvolu

Zahtev za jedinstvenu dozvolu podnosi se elektronski preko Portala za strance. Ako vam je prethodno bila potrebna Viza D, zahtev se po pravilu podnosi nakon ulaska u Srbiju i dok ta viza još važi.

Uz zahtev se prilažu važeći pasoš ili druga odgovarajuća putna isprava, dokazi o osnovu samozapošljavanja i podaci o adresi. Putna isprava mora važiti najmanje tri meseca duže od perioda za koji se traži jedinstvena dozvola.

Kod samozapošljavanja mogu biti potrebni i dokazi da podnosilac ispunjava uslove za obavljanje planirane delatnosti. Nadležni organ može zatražiti dodatnu dokumentaciju ako je to potrebno u konkretnom slučaju.

Korak 6 — Biometrija i izdavanje kartice

Ako je zahtev odobren i ispunjeni su svi uslovi, podnosilac se lično odaziva radi uzimanja biometrijskih podataka. Jedinstvena dozvola izdaje se u obliku biometrijske kartice.

Tipičan put za državljanina koji mora pribaviti vizu: osnivanje firme → Viza D po osnovu samozapošljavanja → ulazak u Srbiju → banka i uspostavljanje poslovanja firme → jedinstvena dozvola → biometrija.

Tipičan put za državljanina koji nema obavezu pribavljanja vize: osnivanje firme → zakonit boravak / direktan put ka jedinstvenoj dozvoli → banka i uspostavljanje poslovanja firme → jedinstvena dozvola → biometrija.

Potrebna dokumentacija za Vizu D i jedinstvenu dozvolu

Jedno od prvih pitanja koje strani klijenti postavljaju jeste: „Koja dokumenta su mi potrebna?“ Tačan spisak zavisi od državljanstva, pravnog osnova i okolnosti konkretnog slučaja, ali se u praksi najčešće traže sledeće grupe dokaza.

Tipična dokumentacija za Vizu D po osnovu samozapošljavanja

• važeći pasoš i fotografija;
• dokaz o uplati propisane vizne takse;
• pozivno pismo ili druga dokumentacija kojom se dokazuje svrha boravka;
• dokaz da je firma u Srbiji registrovana;
• punomoćje, kada zahtev vodi ovlašćeno lice; i
• dokaz koji se odnosi na planiranu adresu stanovanja u Srbiji.

Neposredno pre podnošenja zahteva treba proveriti zvanično uputstvo o dokumentaciji za Vizu D, jer nadležni organ može tražiti dodatne dokaze.

Tipična dokumentacija za jedinstvenu dozvolu

• važeći pasoš ili druga odgovarajuća putna isprava;
• dokazi kojima se potkrepljuje osnov samozapošljavanja u skladu sa propisima o zapošljavanju stranaca;
• adresa boravka ili prebivališta, odnosno nameravana adresa kada se zahtev podnosi iz inostranstva;
• dokazi da podnosilac ispunjava uslove za planiranu poslovnu delatnost, kada je to relevantno; i
• drugi dokumenti koje nadležni organ zatraži u konkretnom slučaju.

Pasoš ili druga putna isprava po pravilu mora važiti najmanje tri meseca duže od perioda za koji se traži dozvola. Pošto se dokumentacija podnosi elektronski, format dokumenata, prevodi i legalizacija treba da budu pripremljeni pre podnošenja zahteva.

DOO ili preduzetnik: koja forma više odgovara stranom osnivaču?

Stranci često pitaju da li je bolje osnovati društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO) ili se registrovati kao preduzetnik. Obe forme mogu biti relevantne za samozapošljavanje, ali odluku ne treba donositi samo iz imigracione perspektive.

DOO i preduzetnik razlikuju se u pogledu odgovornosti, poreskog tretmana, računovodstva, vlasničke strukture, kontinuiteta poslovanja i načina na koji ih poslovni partneri posmatraju. Za osnivače koji planiraju međunarodnu trgovinu, zaposlene, investitore ili formalniju korporativnu strukturu, DOO često predstavlja prirodniji izbor. Za manju individualnu delatnost može imati smisla razmotriti preduzetničku formu. Pre registracije je preporučljivo sagledati i poreske i pravne posledice.

Koliko traje ceo postupak?

Često pominjani rok od 15 dana odnosi se na odlučivanje o potpunom zahtevu za jedinstvenu dozvolu. To nije ukupan period potreban za osnivanje firme, pribavljanje Vize D kada je potrebna, otvaranje računa i završetak svih praktičnih koraka.

Zbog toga strani osnivači treba da posmatraju ceo proces kao višefazni projekat preseljenja i uspostavljanja poslovanja, a ne kao postupak koji traje samo 15 dana.

Može li privremeni boravak preko firme da vodi ka stalnom nastanjenju?

Može. Prema važećim pravilima, stranac može podneti zahtev za stalno nastanjenje u Srbiji nakon tri godine neprekidnog zakonitog privremenog boravka ili boravka i rada po jedinstvenoj dozvoli, pod uslovom da ispunjava zakonske uslove i da nisu prekoračena dozvoljena odsustva.

Zvanične informacije o stalnom nastanjenju detaljnije objašnjavaju uslov kontinuiteta i pravila o odsustvima. Samo osnivanje firme ne stvara pravo na stalno nastanjenje, a stalno nastanjenje ne znači automatsko sticanje državljanstva Srbije. Državljanstvo je poseban pravni postupak sa sopstvenim uslovima.

Šta nadležni organi zapravo proveravaju?

Zahtev se ne ocenjuje samo na osnovu APR rešenja o registraciji. Dokumentacija treba dosledno da potkrepi osnov samozapošljavanja i pravo podnosioca da boravi i radi u Srbiji.

• da je firma u Srbiji uredno registrovana;
• da podnosilac ima valjan osnov za samozapošljavanje;
• da su planirana delatnost i relevantne kvalifikacije odnosno dokumentacija međusobno usklađeni;
• da su pasoš, adresa i druga imigraciona dokumentacija uredni;
• da je odgovarajući vizni put pravilno sproveden, kada je primenljiv; i
• da ne postoje zakonske ili bezbednosne smetnje za odobrenje zahteva.

Zbog toga firmu ne treba osnivati kao puku formalnost radi dobijanja boravka. Korporativna dokumentacija, planirana delatnost i imigracioni zahtev treba da predstavljaju jednu doslednu i verodostojnu celinu.

Planirate i osnivanje firme i privremeni boravak u Srbiji?

Naša kancelarija u Beogradu može koordinisati osnivanje firme, analizu viznog režima, pripremu dokumentacije i postupak za boravak kao jedan povezan projekat.

Pogledajte pravne usluge za strance →

Česta pitanja o privremenom boravku preko firme u Srbiji

Da li osnivanje firme u Srbiji automatski daje pravo na privremeni boravak?

Ne. Osnivanje firme može predstavljati pravni osnov za dobijanje jedinstvene dozvole po osnovu samozapošljavanja, ali se o pravu na boravak i rad odlučuje u posebnom postupku.

Može li stranac da osnuje firmu u Srbiji pre nego što dobije privremeni boravak?

Da. Strani državljanin može osnovati i biti vlasnik privrednog društva u Srbiji i bez prethodno odobrenog privremenog boravka. Registraciona prijava može se podneti i preko ovlašćenog advokata na osnovu odgovarajućeg punomoćja.

Mogu li da registrujem firmu u Srbiji dok sam još u inostranstvu?

U velikom broju slučajeva da. Faza osnivanja može se sprovesti preko advokata, ali je kasnije lično prisustvo često potrebno, naročito zbog banke i uzimanja biometrijskih podataka.

Da li mi je potrebna Viza D pre podnošenja zahteva za jedinstvenu dozvolu?

Ako se na vaše državljanstvo primenjuje vizni režim Republike Srbije, po pravilu je potrebno prethodno pribaviti Vizu D po osnovu zapošljavanja ili samozapošljavanja. Vizno oslobođeni državljani uglavnom nemaju ovaj prethodni korak.

Koliko košta jedinstvena dozvola u Srbiji?

Zvanični portal trenutno navodi taksu od 430 RSD za zahtev i 22.770 RSD za odobrenje jedinstvene dozvole. Posebno se mogu plaćati Viza D, registracija firme, prevodi, overe, bankarski troškovi i pravne usluge.

Da li je za stranca bolje osnovati DOO ili se registrovati kao preduzetnik?

Obe forme mogu biti relevantne za samozapošljavanje, ali imaju različite posledice u pogledu odgovornosti, poreza, računovodstva i poslovanja. Izbor treba prilagoditi konkretnoj delatnosti i dugoročnom poslovnom planu, a ne samo imigracionom cilju.

Proverite koji je postupak odgovarajući za vaš slučaj u Srbiji

Pošaljite pravni upit →

Telefon / WhatsApp: +381 65 44 25 016 · Email: advkristijanstoiljkovic@gmail.com

Pravna napomena: Ovaj članak pruža opšte informacije prema stanju na dan 21. septembra 2026. godine i ne predstavlja pravni savet. Zahtevi u vezi sa vizom, boravkom, radom, bankom i registracijom firme zavise od državljanstva, putne isprave, trenutnog imigracionog statusa, planirane delatnosti i okolnosti svakog konkretnog slučaja.